Fudbalski tim je kao prelepa žena. Ako joj to ne govorite, zaboraviće da je prelepa.’ – tako je govorio gospodin čija priča je pred vama. Profesor, master ekonomije i doktor fudbala – Arsen Venger!

Arsen Venger rođen je 22. oktobra 1949. godine u Strazburu.

Vengerovi su imali radnju sa polovnim delovima za automobile i držali su bistro u Dutlenhajmu, selu u blizini Strazbura.

Treće dete Alfonsa i Luize Venger, Arsen je domaće zadatke obično radio u bistrou svojih roditelja, gde se okupljala ekipa lokalnog fudblaskog tima, čiji je trener upravo bio Alfons Venger.

Arsen je od fudbalera očevog tima i samog oca postao zaražen fudbalom. Nije stalno imao priliku da gleda utakmice na televiziji, ali kada bi je imao, ne bi je propuštao. U školi je bio sjajan učenik, kasnije je uporedo igrao poluamaterski fudbal i završavao fakultet!

Ima završen Fakultet ekonomije i menadžmenta na univerzitetu u Strazburu, priča francuski, italijanski, nemački i engleski jezik tečno i pomalo japanskog! 

Vengerov idol iz igračkih dana je bio Franc Bekenbauer. Trudio se da igra isto kao njegov idol, ali prosto nije imao ni umeća ni talenta za tako nešto, ali to zaista nije bitno. I meni je idol Hemfri Bogart pa kada se sredim kao u ‘Kazablanki’ i izađem u grad… hm, pa recimo da nisam uspešan kao Bogi. No, da se vratimo na Vengera.

Kažu da je kao igrač bio spor ali je umeo da čuva loptu, da vidi ceo teren. Što se kod nas kaže – znao je fudbal. Sa 16 godina je ušao u prvi tim i uskoro na sebe preuzeo taktičku pripremu tima, obzirom da amaterski Dutlenhajm nije imao takvog trenera. Saigrači su ga gledali kao kapitena iako to formalno nije bio.

Sa 20 godina je shvatio da neće izgraditi respektabilnu igračku karijeru, nije želeo da se vrati i nastavi porodični biznis pa je odlučio da krene na trenersko usavršavanje. Obzirom da je Alzas, čije je središte upravo Strazbur, na samom istoku Francuske često je putovao na utakmice Bundeslige sa svojim mentorom Maksom Hildom. Posebno su ga inspirisali Borusija Menhegladbah i ‘totalni fudbal’ Rinusa Mihelsa.

Odigrao je nekoliko mečeva za Strazbur u prvoj ligi Francuske, čak i u UEFA kupu ali to je bilo to, sa fudbalom je kao igrač zvanično završio u 32. godini. Nezvanično, mnogo pre toga. 

Po završetku profesionalne karijere postao je asistent kluba iz 2. ranga francuskog fudbala, Kana. Zarađivao je 300 funti nedeljno, zadatak mu je bio da analizira protivničku ekipu i radi na taktici svoje ekipe. Konstantno je gledao video klipove i radio analize. Posle godinu dana, otac Mišela Platinija, Aldo, ga je preporučio Nansiju u Ligi 1 i preuzeo ih je u sezoni ’84 – ’85. Na kraju sezone, Nansi je završio na 12. mestu, za tri pozicije bolje nego prošle sezone, ali mladi Francuz je bio otpušten na kraju sledeće sezone kada je njegov klub ispao u niži rang.

1987. godine, Arsen Venger je postao menadžer Monaka! Doveo je nekoliko besplatnih igrača poput Glena Hodla i Marka Hetelija da bi ojačao tim i onda je u Monako stigao anonimni mladić iz Liberije.

Sada sledi ona čuvena rečenica – ‘Ostalo je istorija’. Pa, u ovom slučaju i jeste. I mnogo golova. Talentovani Liberijac odrastao u sirotinji je preko Mediterana došao da bi olakšao život svojoj porodici. Žorž Vea. Venger je verovao u njega, uveo ga u evropski fudbal i nekoliko godina kasnije, anonimni Liberijac je osvojio zlatnu loptu. Prilikom dodele nagrade, Vea je pozvao Vengera na binu i predao mu odličje u znak zahvalnosti.

Prva sezona Vengera u Monaku je bila kao iz snova – sa 6 bodova više od Bordoa, Monako je osvojio ligašku titulu uz veliki Vein doprinos, koji je na dvadesetak utakmica postigao 14 golova u ligi. Sledeća sezona nije bila toliko uspešna, ispred Monaka su na tabeli bili PSŽ i Marsej, koji je Vengerovu četu izbacio u finalu kupa posle penal lutrije.

Treće mesto Monako je zadržao i sledeće godine, u sezoni ’89 – ’90, dok su sledeće sezone bili vicešampioni i osvajači kupa protiv šampiona Marseja.

Venger je u svom pogledu na fudbal povezivao igru i matematiku, njegov tim je uvek bio pod konac, disciplinovan i poslušan van terena, dok je na terenu bilo sasvim suprotno – kreativnost, sloboda u igri i lepršavost.

Monako je igrao sjajno, konstantno su bili pri vrhu tabele i 1994. godine su igrali polufinale Lige Šampiona sa Milanom! Bajern Minhen se interesovao za Vengerove usluge ali Monako nije želeo da ga pusti. Uprava ‘Kneževa’ se brzo predomislila. Sezonu  ’93 – ’94 Monako je završio 17. na tabeli i Venger je iritiran skandalima sa suđenjem i nameštanjem utakmica napustio Francusku posle otkaza.

Brzo po odlasku iz Monaka, Venger je otišao na seriju konferencija koje organizuje FIFA u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tu je upoznao grupu japanskih biznismena koji su držali fudbalski klub Nagoja Grampus, njegov pogled na fudbal im se veoma svideo i angažovali su ga kao menadžera u decembru 1994. godine, potpisao je ugovor vredan 75 miliona jena godišnje (ne, ni mi ne znamo koliko je to u evrima).

Nagoja je sezonu pre Vengera bila na dnu tabele. Prvi put u menadžerskoj karijeri, Venger je morao da se prilagođava situaciji i ne zacrta visoke ciljeve svom timu iako je veoma ambiciozna osoba. Promenio je čitav stručni štab i za asistenta je doveo bosanskog stručnjaka Boru Primorca, sa kojim je ranije sarađivao. Primorac i Venger su veoma bliski prijatelji i saradnici, Primorca možete i dan danas videti svakog vikenda kako sedi na klupi Arsenala!

Vengera je dočekalo slabo raspoloženje u svlačionici Nagoje i da bi digao moral svojim igračima, na zimskoj pauzi ih je odveo u Versaj na pripreme. Uveo im je strog režim ishrane, dok je na trening – utakmicama odbijao da im daje ikakve instrukcije, želeo je da igraju sami i samostalno donose odluke na terenu, bez ikakvog pritiska zbog instrukcija koje im je trener dao u svlačionici.

Veliki rizik se isplatio – Nagoja je proigrala. Ostvarili su 17 pobeda na 26 utakmica u drugom delu sezone i završili kao 2. na tabeli. Dragan Stojković Piksi je uživao pod Vengerom, a i posle njega – postao je legenda Nagoje i najveći ambasador Srbije u Japanu, a kasnije i menadžer kluba za koji je nekada igrao.

U međuvremenu, londonski Arsenal je otpustio menadžera Brusa Rioha zbog slabih  rezulata i u Vengeru je član upravnog odbora kluba Dejvid Dejn  idealno rešenje za poziciju menadžera, dok je ostatak uprave ‘Tobdžija’ žudeo za Johanom Krojfom.

Tvorac ‘totalnog fudbala’ je, naravno, bio nedostupan, tako da je Vengeru ipak ponuđen posao! 28. avgusta 1996. je vodio poslednju utakmicu sa klupe Nagoje i svoj oproštajni govor je održao na japanskom jeziku!

Koliko god Venger bio kratko u Japanu, na njega je ostavio veliki uticaj. Više nije bio emotivan, u ‘zemlji izlazećeg sunca’ su emocije bile znak slabosti.

22. septembra 1996. godine, Arsen Venger je bio predstavljen kao menadžer Arsenala! ‘Đozluci’, crna kosa i tamno odelo sa belom košuljom i crvenom kravatom – tako je Arsen Venger izgledao na svojoj prvoj pres konferenciji.

‘Arsen Ko?’ – tako su ga navijači Arsenala zvali. Nisu se slagali sa idejom uprave da kormilo velikana preuzme anonimni, mladi menadžer i nisu se libili da to naglas kažu. Nisu samo navijači sumnjali u novog menadžera, u narednim redovima vam prenosimo izjavu legendarnog kapitena Arsenala Tonija Adamsa:

‘Na početku, mislio sam šta ovaj Francuz zna o fudbalu? Sa tim naočarima je izgledao kao nastavnik u školi, nije bilo šanse da će biti iole dobar kao Grejem.’

U svlačionici Arsenala je vladao alkoholizam. Toni Adams se redovno napijao i tukao po pabovima, igrači Arsenala su imali reputaciju raspuštenika i alkoholičara koji su dobro igrali fudbal. Takođe, Arsenal je bio poznat kao klub sa izuzetno malim brojem golova na utakmicama i dosadnoj igri, ali Venger nije mislio da odustane od svojih ideala o kreativnosti i lepršavosti na terenu a strogoj disciplini van njega.

Rigorozan režim ishrane, pakleni treninzi i promena igre iz korena – Venger je bio izuzetno hrabar sa svim tim iznenadnim promenama.

Prva utakmica Arsenala kojom je sa klupe komandovao Arsen Venger bilo je gostovanja Blekburnu na Ivud Parku. Pred 25 hiljada svedoka Venger je upisao svoju prvu pobedu u Arsenalu rezultatom od 0 – 2, oba gola je postigao Jan Rajt.

Do kraja sezone ’96 – ’97, Arsenal je bio na vrhu tabele ali su zbog slabih rezultata u februaru rano ispali iz trke za titulu, koju je osvojio Mančester Junajted. Nazirale su se velike promene u igri Arsenala, Venger je zaista radio dobar posao. Prvi igrač kog je Venger doveo u Arsenal je bio Patrik Vijera koji je bio ključna karika Vengerovog tima, imao je dosta kartona poput ostatka tima ali njegov značaj u odbrani i napadu je neopisiv.

Pre početka sezone ’97 – ’98, Venger je doveo nekoliko zaista bitnih pojačanja. Mark Overmars, Nikolas Anelka, Emanuel Petit i Aleks Maninger su postali Tobdžije dok su klub napustil Džon Hartson i Pol Merson.

Pripreme za novu sezonu Arsenal je imao u Austriji, koja je kasnije postala redovno odredište za Arsenalove pripreme. Uprkos ubitačnim treninzina i rigozonoj ishrani, Venger je svojim momcima dao slobodno veče. Francuzi su otišli u kafić i pušili cigarete celu noć, dok su se gotovo pa svi Englezi napili, raspravljajući se o svom poverenju u Vengera.

Arsenal je sezonu ’97 – ’98 dobro počeo, ali su znatno popustili u novembru, kada je Vengerova četa osvojila samo 3 boda tokom celog meseca, kada su savladili Mančester Junajted na Hajberiju. Na polusezoni Arsenal je bio na 6. mestu sa 12 bodova iza Junajteda i navijači su bili nezadovoljni Vengerovim učinkom.

Od početka druge polusezone (utakmica protiv Lidsa na Hajberiju) pa do početka maja, Arsenal nije izgubio ni jednu utakmicu! 14 pobeda i dve nerešene utakmice, 10 pobeda za redom kao i 8 utakmica bez primljenog gola od 31. januara do 31. marta!

‘Arsen Ko?’ je postao heroj. U pobedi od 4 – 0 nad Evertonom, legendarni Toni Adams je postigao lep gol kojim je Arsenal potvrdio osvajanje titule! U finalu FA kupa savladan je Njukasl i Venger je postao prvi strani menadžer koji je osvojio duplu krunu u Engleskoj! A to mu je bila prva cela sezona u klubu…

Legendarni napadač Arsenala, Jan Rajt je oborio klupski rekord Klifa Bastina kada su golovi u pitanju. Sa 185 golova je bio najbolji strelac Arsenala u narednih par godina, ali, kasnije ćemo o tome. Pre početka sezone ’98 – ’99 veliki Rajt je otišao u Vest Hem i kao zamena za njega je došao Nvankvo Kanu!

Simpatični Nigerijac nije bio ni blizu efikasan kao Rajt, ali je zbog svoje požrtvovanosti postao miljenik navijača. Arsenalu su se takođe priključili i Fredi Ljungberg i Džermejn Penant, sezona je mogla da počne!

Komjuniti Šild je osvojen pobedom nad Mančester Junajtedom od 3 – 0, ako se po jutru dan poznaje, to je za Arsenal bila još jedna sjajna sezona.

Na samom početku sezone su povezana četiri remija, od toga tri bez golova! Slaba forma se nastavila do kraja polusezone, remiji i porazi su se nizali, kao i povrede ključnih igrača.

‘Možda smo našim fanovima dali previše sa duplom krunom. Kada jednom probate kavijar, teško se vraćate na kobasice.’ – Tako je Venger komentarisao loše rezultate.

Ali, naziralo se svetlo na kraju tunela. Na krilima Denisa Bergkampa i Nikolasa Anelke, Arsenal je bio neporažen na 19 utakmica za redom u drugom delu sezone! Jedini poraz im je kolo pre kraja prvenstva naneo Lids minimalnim rezultatom, taj poraz je Vengera i koštao druge titule za redom!

U polufinalu FA kupa, Mančester Junajted je pobedio 2 – 1 i Arsenal se oprostio od odbrane makar jednog od prošlogodišnjih trofeja.

Pre početka sezone ’99 – ’00, Nikolas Anelka je za 23 miliona funti prešao u Real Madrid! Jedan od događaja koji je prethodio njegovoj odluci da ode iz kluba bio je sukob sa Patrikom Vijerom pod tuševima. Anelka je toliko iznervirao Vijeru da je legendarni kapiten svog saigrača ošamario trećom nogom, kako bi rekao Borislav Zorić Ličanin!

Kao zamena za Anelku, koji je prošlu sezonu završio kao Arsenalov najbolji strelac se pominjao Davor Šuker koji je na kraju i potpisao za ‘Tobdžije’, ali, na opšte čuđenje fudbalske javnosti, u Arsenal je stigao Tijeri Anri iz Juventusa za velikih 11 miliona funti!

Šuker je odigrao 22 utakmice i postigao 8 golova, nije opravdao uložena 3 i po miliona funti, da bi Tijeri Anri odigrao monstruoznu prvu sezonu i postigao 26 golova. U tandemu sa Bergkampom, Anri nije mogao da se zaustavi. Golovi, asistencije, strahovito brzi prodori sa obzirom na snagu i visinu francuskog napadača, silni milioni su se više nego isplatili.

Venger je polako sticao status legende u Arsenalu. Nije odustajao od svojih ideala, igralo se čvrsto, sa puno kartona, ali u isto vreme i prelepo. Patrik Vijeira na sredini terena, Dejvid Simen i ispred njega Vinterburn, Dikson, Adams i Kion, o napadu da ne pričamo… Arsenal je bio fenomenalan!

Ali, koliko god Arsenal bio dobar, toliko je Mančester Junajted bio bolji. Četa ser Aleksa je bila dominantna i Venger je opet morao da se zadovolji drugim mestom, ali, ovog puta je Junajted bio više nego dominantan sa čak 92 boda na kraju prvenstva!

Venger je morao da potraži zamenu za Overmarsa, koji je u Barselonu prešao za velikih 25 miliona funti i pronašao ju je u Robertu Piresu. Dovođenje fenomenalnog Francuza iz Marseja se ispostavilo kao pun pogodak i Pires je zajedno sa Anrijem, Bergkampom i Ljungbergom predvodio Arsenal ka novom 2. mestu, ovog puta ‘samo’ 10 bodova iza moćnog Mančester Junajteda, dok je finale FA kupa izgubljeno 2 – 1 od Liverpula.

Kockice su počele da se sklapaju u Arsenalu, timu se pridružio Đovani van Bronkhorst zajendo sa defanzivcem ljutih rivala Totenhema, Solom Kembelom i mladim Kolom Tureom, koji je na probi povredio Bergampa, Anrija i Vengera oštrim startovima!

Legendarna odbrana predvođena Tonijem Adamsom je odlazila u istoriju (penziju) i pojavili su se neki novi momci. Ešli Kol, Kembel i Ture su igrali sjajno, Vijera i napad još bolje – posle dominantne druge polovine sezone, Arsenal je osvojio titulu!

‘Za razliku od prošle godine, igrali smo kao tim.’ – tako je titulu komentarisao Anri.

Arsenal se nije zaustavljao samo na tituli. Na Vembliju je savladan Čelsi rezultatom 2 – 0 u finalu FA kupa, Venger je osvojio svoju drugu duplu krunu na klupi Arsenala!

Profesor je sklopio sjajan tim koji je bio sjajan u svim segmentima igre i navijači su ga obožavali. Radio je zaita dobar posao.

Pre početka sezone ’02 – ’03, Arsenal su napustili Li Dikson i Toni Adams, koji su se penzionisali i u klub je stigao zadnji vezni iz Mineira, Žilberto Silva! Sjajni Brazilac je u narednim godinama komandovao sredinom terena sa Vijerom, Venger ih je fantastično uklopio.

Titulu je (opet!) osvojio Mančester Junajted sa 5 bodova više od Arsenala, dok je Tobdžijama pripao FA kup. Anri je postigao 32 gola u svim takmičenjima i zaboravio da povuče ručnu kočnicu.

Pre početka sezone ’03 – ’04, Arsenal je igrao niz prijateljskih utakmica po zapadnoj Evropi, klub je napustio legendarni Dejvid Simen i Venger se odlučio na rizičan potez kada je iz Borusije Dortmund doveo 33-godišnjeg Jensa Lemana.

Sesk Fabregas i Robin van Persi su stigli u klub kao veoma perspektivni igrači, takođe je kupljen Hoze Antonio Rejes za 10 miliona funti. Dovođenje Fabregasa i van Persija se ispostavilo kao sjajan potez Arsena Vengera, svi znamo kakvi su igrači postali, no, kasnije o njima.

Na pripremama je šansu dobio i mlađi brat Arsenalovog štopera Kolo Turea, Jaja, protiv Barneta je odigrao slabu utakmicu i Venger je morao da odustane od njegovog dovođenja zbog radne dozvole.

U Komjuniti šildu su se susreli Arsenal i Mančester Junajted, posle golova Silvestrea i Anrija pobednik je odlučen na penale. Tim Hauard je odbranio dva penala i Komjuniti šild je pripao Mančester Junajtedu.

21. septembra 2003. godine na Old Trafordu ponovo su se sastala dva najveća konkurenta za titulu. Arsenal i Junajted su dominirali Premijer ligom od njenog osnivanja, Junajted je bio uspešniji i derbiji između ova dva tima su uvek bili čekani sa nestrpljenjem kod ljubitelja fudbala širom sveta.

Odbrana Arsenala je bila oslabljena odsustvom Sola Kembela, koji je zbog očeve smrti morao da propusti meč, dok je Junajted na teren izašao sa najjačm sastavom, ubitačni Van Nisterloj je pored Anrija bio jedan od najboljih svetskih napadača i bilo je pitanje koji će od njih dvojice rešiti utakmicu. U veznom redu se vodio rat između dva kapitena, Roja Kina i Patrika Vijere, generali Venger i Ferguson su nišanili pobedu i spektakl je mogao da počne.

Na terenu je prštalo, Arsenal je napravio 18 faulova, Junajted 13 i sudija Stiv Benet je pokazao po 4 žuta kartona igračima oba tima kada je Rud van Nisterloj u 80. minutu skočio preko Patrika Vijere i srušio ga na zemlju. Kapiten Tobdžija je sa zemlje pokušao da ga šutne i Benet je to video. Vijera je dobio drugi žuti karton, ali nije pošao ka svlačionici već je zajedno sa Kionom, Lorenom, Parlourom, Kolom i Tureom ušao u sukob sa Kinom, Gigsom, Nevilom, Ronaldom, Ferdinandom, Silvestreom i Forčunom.

Ali, nije se tu sve zaustavilo. Martin Kion je faulirao Dijega Forlana u Lemanovom šesnaestercu na centaršut Gerija Nevila, loptu je odlučno uzeo van Nisterloj i uputio se ka beloj tački. Mijatović je u tom trenutku sigurno bio ponosan, Nisterloj je iz sve snage pogodio prečku i Kion je odmah pojurio ka njemu sa ciljem da ga ismeje zbog promašaja koji je mogao da Arsenalu oduzme istorijsku sezonu a da nije ni počela.

Igrači oba tima su izašli pred FA i dobili novčane kazne i suspenzije od nekoliko utakmica, rezultat je bio 0 – 0 ali šta je pisalo na semaforu je bilo manje bitno.

Vengerova četa je plesala na terenu, eksplozivni kontra-napadi i prelep fudbal su krasili Arsenal, Pires, Anri, Bergkamp i Ljungberg su terorisali odbrane širom Engleske, dok je maestralni Leman sa sjajnom odbranom ispred sebe bio prava enigma za najubitačnije napadače Premijer Lige.

‘We won the league at White Hart Lane…’ se pevalo 25. 4. na, kao što ste verovatno pogodili, Vajt Hart Lejn. Arsenal je golovima Vijere i Piresa poveo pre poluremena, da bi Rednap i Kin izjednačili na 2 – 2.

Igrači Totenhema su se radovali, Arsenal im nije uzeo 3 boda u gostima, ali, nisu imali u vidu činjenicu da je Arsenalu bio potreban samo jedan bod da 4 kola pre kraja osvoje titulu! Sezona je rutinski privedena kraju, Arsenal je bio šampion bez jednog jedinog poraza u sezoni.

Blistao je Arsenal, blistao je Venger. Ko je imao priliku da gleda Tobdžije te sezone, zna o čemu pričam. Prelepi golovi, prelepa igra, 11 fenomenalnih igrača koje je jedan čovek okupio i sklopio u jedinstvenu celinu, bila je privilegija gledati lekciju iz taktike, timske igre i borbe tokom jedne cele sezone.

Vengerov Arsenal je polako koračao ka zvezdama. Hajberi je za apetit uprave kluba postao mali i 2006. godine Arsenal se preselio na Ešbarton Grouv. Već nekoliko godina u planu je bila izgradnja novog, većeg stadiona i posle zamornih pravnih poslova, izgradnja novog doma Arsenala je počela.

Duh Hajberija je i dalje jednim delom prisutan u novom stadionu, koji će nositi ime Emirejts do 2028. godine, kada ističe sponzorstvo poznate avioprevozničke kompanije.

Odlaskom sa Hajberija, 2006. godine, Venger je počeo da piše novo poglavlje u istoriji Arsenala. Najveći uspeh posle ‘Nepobedivih’ je definitivno dolazak u veliko finale Lige šampiona protiv Barselone. Na poluvremenu, Arsenal je golom Sola Kembela vodio 1 – 0 i onda u drugom poluvremenu Barselona preokreće rezultat. Šta bi bilo da Leman nije pocrveneo na samom startu utakmice? Ovo pitanje verovatno i danas muči Arsena.

Svoje izvanredno trenersko umeće Venger je pokazao tek po odlasku sa Hajberija. Arsenal je bio dužan kao Grčka, novi stadion je morao da se isplati. Venger je na raspolaganju imao mizerna sredstva, gotove igrače nije mogao da kupuje baš kada su počeli da se izdižu Čelsi i Mančester Siti sa ogromnim transfer budžetima. Sesk Fabregas, Robin van Persi, Adebajor, Ture, Nasri… Sve momke koje sam nabrojao Venger je za mali novac doveo, uspeo da od njih napravi zvezde iako su bili okruženi prosečnim igračima i proda ih za velik novac.

Dovoljno je pogledati kakve je igrače Venger imao na raspolaganju. Prosečan tim uz nekoliko dobrih igrača, koji su opet brzo odlazili je svake sezone igrao Ligu Šampiona, navijači su gubili strpljenje ali nisu razumeli u kakvoj se situaciji Venger nalazi.

Poraz od Birmingema u finalu Karling kupa, 8 – 2 protiv Mančester Junajteda… Bilo je dosta teških i bolnih trenutaka za Arsenal, pa i Vengera. Konstantno je trpeo kritike i uvrede, ali uvek je bilo onih koji su njegov trud zaista razumeli.

Situacija se 2013. godine popravila. Doveden je najbolji svetski plejmejker, Mesut Ozil za 50 miliona evra poslednjeg dana prelaznog roka i navijači Arsenala su bili u delirijumu. Koji je Ozilu bio glavni razlog za odlazak u Arsenal? Venger. To dovoljno govori.

Poznate su njegove čarke sa drugim menadžerima, naravno mislimo na Murinja i Fergusona. Murinjo ga je nazivao ‘voajerom’ zbog kako je to Mou rekao stalnog komentarisanja ekipe Čelsija, dok je Venger rekao da Portugalac ne poštuje rivale a ni svoj matični klub takvim ponašanjem. Konflikt sa Fergijem kulminirao je porazom ‘Nepobedivih’ na Old Trafordu aferom ‘Picagejt’, kada je u tunelu neko iz ekipe Junajteda pogođen picom! Venger se žalio na suđenje u tom meču, pale su teške reči nakon kojih dva menadžera nisu bili u sjajnim odnosima sve do negde 2009. godine.

Zbog Vengera su vrtoglave ponude odbijali njegovi najverniji igrači, Volkot, Remzi i Vilšer, da bi potom pristigli i Aleksis Sančez i Peter Čeh.

Arsenal je  dalje pri vrhu tabele, očekivanja rastu i Venger će voleti više od svega da se od svog Arsenala rastane velikim trofejom. Za 20 godina u Arsenalu, pokazao je zašto će uvek biti poseban u odnosu na one koji sami sebe tako nazivaju – ni po koju cenu nije odustajao od svojih ideala. Sebi je zacrtao kako će njegov tim izgledati i tih nacrta se drži dve decenije po dolasku u Englesku.

Odbijao je Real Madrid bez ikakvog razmišljanja i nije se ni najmanje pokajao. Nije rasipao novac i pravio cirkus od kluba, ali je i dalje bio ismevan. Deo navijača se često bunio, ali uvek će fanova koji poštuju Vengerov rad biti više.

Ima ćerku Leu rođenu 1997. godine, od supruge Eni se razveo prošle godine.

Arsen Venger je još odavno pobedio vreme i izrastao u velikana. Tvrdoglavo odbija da se savije pod težinom vremena i već deset godina se zna kako će ‘Profesor’ otići u direktorsku fotelju.

Kao legenda.